42

Izabran si!
Nisi ni najbolji, nisi ni najveći, najjači, najpametniji.
Nekako si mi samo drag, sličan meni.
Sa tobom mogu da poletim, da se udaram, da urličem od bolova.

Izabran si iz mog ludila, da  bi bio tu kad mi trebaš.
Izabran a smotan u svemu.
Izvredjaš me, ispljuješ, ismeješ i onda pobegneš na neko vreme.
Ostaviš pepeo, ostaviš hladan, memljiv zvuk u prolazima.

Izabran si!
Svako u svojoj glavi ima sličnog tebi, svoj pandam, svoju suprotnost.
Svako želi nekog pored sebe da ga muči, veže, da mu ne da da pobegne.
Zajedno uspevamo da se ismejemo, isplačemo, izmažemo blatom, sakrijemo.

Izabran si zbog mog bola, iz moje želje da se pretvorim u nekog drugog.
Izabran a većinu vremena se samo posmatramo, gledamo.
Pospeš boje po meni, upropastiš dan, favorizuješ suprotno i teško.
Posle tebe ostanem opet sam , opet tebe tražim, dozivam.

41

   Paučina se nahvatala na tavanici. Mrgodan pogled pauka gleda u moje ruke. Koom hoda po bočnom zidu. Lako, skočno, moćno. On je sve što bih ja hteo biti. Moja sebičnost. Moj heroizam, utaban u tragovima puta za nigde. 

   Naš razgovor je uvek poseban. Naša konverzacija je dostojna za konzilijum psihologa. Ludilo dostojanstva.

Koom : - Da li se na nebu vidi svirep znak zenske menstruacije?

Ja: - Pokušavam da utvrdim da li to curi krv iz očiju ili iz ženskih raspucalih otvora na telu.

Koom : - Moja snovidjenja plaše te jer si se ogledao u ogledalu dosta dugo i istančano. |Put kojim se krećemo je ulica. Slepa ulica.
Ja : - Ja? Ja? Ja nisam tvoj mrtvački mimohod. Ja nisam grč srca, infarkt. 
Koom :  - Imamo istog sledbenika negde u senkama noćnim, ispod luckastih lamiona uličnih.  Moramo paziti da ga ne zgazimo, pregazimo.
Ja: - Samo vetar da nam ne gura papire, najlonske kese pod noge. Moramo da potrčimo i nadjemo dobitne kombinacije, lutrijske podatke. Ja sam mutan, a tebi se muti u glavi.
Koom: - Moraš biti srećan! I da iskoristiš trenutak!
Ja: - Ne, moraš da pričaš sa nepoznatim osobama zato što su svi u dubini duše veoma dobri.
Koom: - Da, svi su u dubini duše veoma srećni – samo moraju da polome svoju spoljnu ljusku.
Ja: - Da bi stigli do žumanca!

40

Gledam ga krajičkom oka. Misli da ga, ustvari, ne vidim.
Pitam ga :
- Koome, piješ moje pivo?
- Ne, ja ne mogu piti. Pa, to je nemoguće! - odgovara mi ljutito.
Stojim u neverici. Prosto sam zbunjen. Ja živim u sopstvenoj laži. Ne znam da li sam mali i nedlučan ili sam uobrazio slike nacrtane na zidu.
- Gde sam pogrešio? Da li u tome što ne znam da gledam? Greška je , možda, u tome što sam uopšte u tom pravcu i pogledao - pitao sam njega a i sebe.
- Ne, ne, ne, ne, ne , ne i opet ne.
Mislim da sam lud, drogiran. Vidim leptire. Maglovita je soba u kojoj postoje samo obrisi. Tuga u mislima. Mrtve stvari lete prostorom. Boje plutaju u krug.

39

Gledam kroz prozor.
Ima prodoran pogled, onaj koji ubija.
Svakako je on taj koji mi govori : "Ti si svestan!"
On je moj prodor u bolest.
Zaraza neprevazidjena i neizlečiva.
Svakog trenutka čekam reakciju njegovu.
Zaboravljam da, non stop, imam percepciju ptice.
Ovde je ludilo naše. Ovo je put ne razumski.
Smešimo se našim mrgodjenjima.
Mislima opštimo.
Sami a zajedno.
Lepilo budućnosti nas spaja.

38

- Ja nisam vuk sa druge strane vrata. Da, arlaučem ponekad. Nemoj da se mene plašiš, Koome. Samo me ignoriši i slušaj moju bol, moje cvilenje, moje jadikovanje. Zato mi i služiš, zato si mi uvek i pri ruci.

37

Kada nije tu tražim ga.
Kada želi da priča ja samo ćutim.
Kada hoće igru ja se skrivam.

Koom me zove:
-Dodji, dodji, dodji da razgovaramo.

Koom skriva glavu,
otkriva samo usne.
On je budan, on je svestan.
Verovatno će ga vetar odneti.
Sigurno će se rastopiti.
To je ta sudbina.
Bitan dogadjaj
i bitan sadržaj moga dana.

36

Ja imam taj osećaj,
kad hoće da mi se približi,
da se sažaljivo nasmešim
jer znam da ima šta da mi kaže.

Vesele me njegove greške.

Važne stvari uvek skriva
ispod jastuka.
Imam mogućnost da ih nadjem.
On ih gura, svaki put,
sve dublje i dublje.

Sve dalje i dalje.

Ima dana kada ne pričamo,
već se igramo pronalaženja.
Stvarne su priče.
Lažne reči.

35

Slušamo muziku. On i ja. Pomešani tonovi sanjivog bluza, hard cora i surogat nekog fanki ritma. Prosto popizdim kada ne prepoznam ni sebe ni to šta je rok. Verovatno to je autor želeo da prikaže u snu svom.

Koom kaže da je slabost u meni. Koom ne voli te moje inspiracije. Ja samo se čudim i budan sanjam. Verovatno se i ne želim sa njim posvadjati a i kako bih kad znam da će opet pobediti.

34

Gledam bolesno lice tvoje. Jednostavno je istrošeno. Plaši me taj bol koji osećaš. Verovatno nikad se neće ugasiti. Ne znam da li želiš nešto mi reći ili se bojiš ishoda. Velika borba prestoji. Osmeha nema a nema ni lepote. Samo tuga, samo strah.

Ja sam taj koji želi preći preko svega. Ja sam taj koji hoće napredak u svemu.

Ipak je to nedostižno. Ipak imam svetlost u glavi i sladak ukus u ustima ispran hladnim pivom. Ja, nekako prazan, pokušavam da povežem sve konce i da se nadam novim dellima. Da li će doći to sutra? Da  li ću se baš tad probuditi?