Ispod mene senka
nepomicna
dovoljno velika da me uplasi
bez reci
bez krika
Sada je noc
i ona je tu
vrisak dolazi iz grada
gubi se u vetru
traje kroz tamu
Mozda samo sanjam
mozda je to ptica u letu
sama i crna
kakva nas ceka zora
Dovoljno smo sami
i treba nam zraka
moja nada umire
a san ne dolazi na oci
Zarobljen u telu decaka
previse i mamuran i tuzan
hocu da se pretvorim u memlu
ali i to ne mogu
Imam neke tuzne snove
neshvatljive i turobne
vracaju me u proslost
stvaraju neke iluzije i vizije
Ja sam isuvise sam
potrosen u ovom vremenu
gajim malu nestvarnu nadu
da cu prohodati i progledati
Lazni prijatelji me tapsu pa ramenu
glupost i stihija blesak je straha
gubim tlo i nemam svetlost
zauvek cu ostati u uglu sobe
