33

Da. Ujutro će ti biti bolje.
Koome, čuj...
Zar ne razumeš?
Juče si me iznervirao,
bio si baš bljak.
Nije bilo u šali. Znam to.
Verujem da je bio zamaman
zalogaj u datom trenutku.
Bila je to trenutna pobeda zla
nad dobrom u tvojoj duši.
Bio je to tvoj istančan napad.
Dok god ne dobiješ ono što tražiš.
Verujem kao da se zlo
uvuklo u tvoje srce.
Možda tako treba da se razmišlja.
Ako se ja pitam
to su čiste gluposti.
Puste priče, ja to tako zovem.
Čuo sam neobičnu buku i nepoznati glas.
Imao sam loš predosećaj.
Mislio sam da se nešto dogaða
i nadam se da sam dobro učinio.

32

Ima li boli u grudima? Kako da ti odgovorim kada ti ćutiš. Sve si  razgovore moje čuo i znaš da znam zašto ćutiš.
Hoćeš li pretvoriti sliku u zvuk? Kaktusi su danas plavi, plavičasti malo. Imam siluete u mozgu dok vozim i vidim te bodljikave biljke. Senke su nekako dodirnule nebo...
Zar nije dan uvek, nekako, bled? Ja sam premoren, nekako. Imam taj osećaj srdžbe nakon promene. Imam duhovni nemir. Moram proći pored znakova pored puta. Krivina levo, krivina desno. Pravo, pravo, brzo, brzo.

31

Noć sva zelena.
I nebo i usamljena kuća.
Razmišljajući da li da udari
bolesno dete
koje kašlje
Koom upada u nesamouverenost.

Koom je plašljiv.
Što se više kreće stepenicama
i pokušava svaki put
da skoči niz njih,
srce mu se steže
kao kod kobre.

Otvara prozor
i gleda sve zelenilo.
Negde otkucava sat
i on rukom
hvata poslednje
udare gonga.

30

Veliki grad umire preko noći. Nema gde da pobegnemo. On i ja. Ostaju nam razgovori. Glupi, nepovezani. O muzici, ponajviše. Brkovi, Bolesna Štenad, Piknik, Punčke, Disciplina Kičme, Dubioza Kolektiv...
- Ko je gde? Ko je šta? Ko je kome?
- Ja verujem da možemo i hoćemo.
- Misliš li da trebamo imati...
- Kaži gde nas to vodi?
- Kvazi eliti i malim psima.
- Hoćeš li se upišati sad?
- Ne, idem u WC:
- Važno je da u njemu ima vitamina B.
- Pazi da ne prdneš.

29

Pogledaj. Gledaj kroz prozor. Vidiš li bezlična lica? Nenasmejana, tužna, uplašena.
- Ja nisam taj. Ja nisam taj! Koome! Ja nisam taj.

Ulaze u autobuse. Nose neke parole. Zakićeni su zastavama. Vole samo jednog. Smeju se samo njemu. Aplaudiraju samo kada se pomene njegovo ime.
-Ja nisam taj, Ja nisam taj! Koome! Ja nisam taj.

Jedu sendviče. Kese su im pune raznih retorika. Lica su im na kraju dana osvežena. Proveli su se lepo u velikom gradu.
-Ja nisam taj. Ja nisam taj! Koome, oprosti.

28

Moja ruka ne može
da stane tamo gde
njegova pokreće svet.

Ja sam trag idiota.

Demokratski,
Iskreno,
Slobodno
ja sam rekao sve
i njemu i sebi.

Propustio sam
doručak i pitu od zečeva.
Sada ne mogu
pobeći od normalnosti.
Noge ne mrdaju.
Noge se zamrzle
i ja ovog trena brojim
od jedan do sto
da bih zaspao,
utonuuo u propušteno.

27

On je njoj komšinica
a ona njemu sestra.

Zašto je on On?

Valjda, zato što je
vodoinstaler
i voli da se
kupa  na moru
u bikiniju.

26

Subota je danas. Neverovatan osećaj umora na našim licima.
Rekao mi je da je, danas, hladan, nepristojan i svirep. Želi da me umiri svojim prostim rečima. Prostaklucima. Jednostavno je sludjen.
- Deoba mene i stvaranje likova istih. Ja sam ponovo JA. Veliki. Nadmoćan. Siguran u mogućnost novog, preotmenog izbora.
- Ne verujem u tvoje reči. Neću ti to dopustiti. Samo si meni potreban i ja imam ličnu korist od toga. Ne dam te drugima. Ne dam. Ne dam. Ne dam.

25

Samo on zna
kada će pojesti
poslednji obrok,
koji sam za njega
žrtvovao.

Zube pokazuje.
Neki su staklasti,
neki oštri.
Hleb se na njima
zadržava.

Ja ga molim
da sa njegovih
popucalih usana
ne poteče krv
nekog ratnika.

24

Samo se on uplašio.
Gledao je sliku, netremice.
Tražio je tada izlaz.
Video je nejasne, mutne bore.
Poništio se jednim dodirom na taster.
Pejzaž, previše umoran, je spavao.
Ponizno i bojažljivo je zvao ime Boga.

23

Trzam žicu, na kojoj se širi veš,
i dozivam Kooma
zvukom, koji samo on čuje.

Drago mi je
zbog suza,
koje se slivaju
niz lice
i padaju u bare,
stvorene od kiša
nabujalih reka.

Ja sam se uplašio malih šumova
malih nogu,
koje prolaze kroz male parkove
i uništavaju male insekte.

22

U mraku,
mrak je ustajali vazduh
a tragovi senki
su na suprotnoj strani
svega.

Pokušavamo da igramo
na jednoj nozi
ali nas vetrovita tišina
ruši.

Slepi
slepom ludilo verujemo

i gušimo se
osećanjima,
kao parčad
polupanog stakla.

21

Лева рука разговора
са ноктом лакираним
о положају звезда
и контроли истих.

Покретом гумице
Коом избриса причу
и успостави, тада,
нову димензију ветрова.

Он је сам,
сигуран у своје покрете
али их никад
не жели оцењивати
јер постоје
погледи, који ће га
увек заустављати.

Зато се стално
преображава
у нови лик
и скупља, свесрдном
пажњом, детаље
о политици
и гаси их жеђу
за уништавањем-

20

Kako je tužno
videti te opet
prijatelju.
Dodirnuti te
a ne slutiti
tvoju dobrotu.

Sigurno te
više
neću naći.

19

Соба округла а руке се пене од драгуља разних. Где ли је његов печат да створи слику на зиду и прикаже линије са друге стране срца?
Соба и даље округла а мирише смола до таванице и свуда се прекривају змајеви успавани. Шта да се створи - пита се ? Да ли угљеник или пупољак? Боље му је. Сигурно!
Соба је о-о-о-округла. Без грешака а он тражи безбојне лептира. Оне што трче и имају маске. Боље је да заборави убоде по срцу. Шта ће му пут обележен у ливади?

18

Tako si civilizovan.
Budiš se, uvek, mokar.
Šunku pečeš na drvetu.
Životariš na morskim talasima.
Ne debljaš se.

Posle voziš, strahom,
Automobil dotrajali.

Zuriš u novine
i praviš se načitan,
kao biljka.

Dižeš nos na svaku pobunu.

MOLIM TE,
POKLONI MI SMRT,
DA ŽIVIŠ TI,
BRE,
VEČNO!

17

Opet se skriva
i ja ga pitam:
- Zašto se skrivaš?
On kaže, onako veselo:
- Došao je novi dan
i, da, ja ću morati
sutra, eventualno prekosutra,
skočiti visoko, najviše
i potopiti sve predrasude,
a danas se skrivam
zbog ljudi što me vole.

I Koom, opet, pobegnu.

16

- To je smrt - uzviknuh.

On gleda kroz prozor
i vide drugu stranu uzdužnosti,
prihvati čašu u reče
mom prijatelju a i meni
setne stihove o crnom vinu,
opijenoj ljubavi,
kratkim morskim talasima.

Posmatrali smo nemo i drvo
i njega.

On dodade, nama,
porcelanske tanjire
sa cvetnim dezenima
prepričava, mimikom, svoje pustolovine,
kad je bio
kaskader u Njenim trećerazrednim
filmovima.

Mi ga razumemo
je on je naš.
Veliki sunarodnik,
koji živi u kišnim uslovima,
zaražen ljubavlju.

15

On reče:
-To je novo ime,
veliko kao kuća -
i sakri se iza peškira,
poput ptica.
Zatvori oči
i poče da sanja.

Ulazili su
ili, bolje, dolazili
veliki ljudi
iz prošlosti.

Majstori.

14

Kažem sebi:
- Piši i pobedi vreme, koje dolazi u samoću pretvoreno.
On gleda i smeje se.
- Da, ti si jedan idiot i ne verujem ti, jer se vešto pretvaraš iz jednog stanja u drugo. Bivaš danas dobar a onda se pretvoriš u ribu, ajkulu ljutu.
Ja se stidim.
- Ne, nije tačno.
- Posle hoćeš da se ljubiš- reče, promenivši radost u srdžbu - i gledaš me tužno, a posle vičeš i iz tebe izlaze plamene boje.
- Da li si ti zima - kazah ili pitah, ne znam - i to bela, hladna sa guskama bez očiju i ljudima koji hodaju na rukama i mislima oslikanim u njihovim sumornim crkvama.

13

Rolovani se zove On
a tepaju ga Koom.
Skoro mi je odgonetnuo tu tajnu
i sakrio je svoje dokumente
u frižider sa ostalom salatom.

Sebe je smestio  u fotelju
zagrlivši stonu pohotljivu lampu.
On uzdahnu jednom, drugi put,
doživi orgazam
pa utone u paranoju vazduha.

Videvši se u Kleptomanija - ogledalu,
zadivljeno prekrsti ruke
i zaželi da jednu noć prespava.

12

Savršeni Koom pretvara se da spava sa malim detetom na trbuhu i kao novi samohrani otac hrani ga čipsijem, zamišljajući da je mesec novembar. Mesec kada će umreti njegov bicikl i kada će nositi crninu sebičnosti.

12

Stoji mi iza ledja. Imitira svaki moj pokret ali ne tako precizno. Ne tako da ga ne mogu uhvatiti u laži. Ipak sam ja ja, a on je on. Toliko velika razlika a toliko mala sličnost. Da li namerno gubi se u mojim pokretima? Da li nenamerno promašuje poneki moj potez? Ko će kome dati mat? U igri provociranja, nekakvih pokvarenih misli, mislim da ću ostati dosadan. Pretvoriću misli u jedinstven razum, popucali krater želja, Karakter prestaje da postoji onim poslednjim atomom snage pred san koji te savladava.

11

Igramo se skrivalica. Bežimo jedno od drugog i sakrivamo se na najtamnija mesta moje kuće. Da li je to to? Da li se tako nalazi nada, spas, put? Kako da ti, posle toga, pokažem paradajz, vreću peska, propalu ulaznicu za koncert? Piatću te da li imaš ožiljak od mog snovidjenja. Odgovorićeš čudnim, kiselim izrazom lica. Posle ćeš biti moj rob. Vilin konjic će ti sleteti na rame i bićeš nekako bledo smešan.