Gledam bolesno lice tvoje. Jednostavno je istrošeno. Plaši me taj bol koji osećaš. Verovatno nikad se neće ugasiti. Ne znam da li želiš nešto mi reći ili se bojiš ishoda. Velika borba prestoji. Osmeha nema a nema ni lepote. Samo tuga, samo strah.
Ja sam taj koji želi preći preko svega. Ja sam taj koji hoće napredak u svemu.
Ipak je to nedostižno. Ipak imam svetlost u glavi i sladak ukus u ustima ispran hladnim pivom. Ja, nekako prazan, pokušavam da povežem sve konce i da se nadam novim dellima. Da li će doći to sutra? Da li ću se baš tad probuditi?
Нема коментара:
Постави коментар