39

Gledam kroz prozor.
Ima prodoran pogled, onaj koji ubija.
Svakako je on taj koji mi govori : "Ti si svestan!"
On je moj prodor u bolest.
Zaraza neprevazidjena i neizlečiva.
Svakog trenutka čekam reakciju njegovu.
Zaboravljam da, non stop, imam percepciju ptice.
Ovde je ludilo naše. Ovo je put ne razumski.
Smešimo se našim mrgodjenjima.
Mislima opštimo.
Sami a zajedno.
Lepilo budućnosti nas spaja.